PORODICA BOJANE I IVANA ŽIHE I PORED MULTIPLE SKLEROZE POSTALI RODITELJI
05.07.2011
Pomoćnik ministra u Ministarstvu rada i socijalne politike, Vladimir Pešić, u okviru aktivnosti pomoći osobama sa invaliditetom koji postaju roditelji, sa predstavnicima niških opština, Zoricom Stoiljković, članicom Veća GO Palilula i Novicom Simićem, načelnikom opštinske Uprave GO Medijana, obišli su porodicu Žiha, u niškom naselju ''Duvanište'' i uručiti poklone najmlađem članu porodice, maloj Milici. Pokloni su zajednička donacija ministarstva i gradskih opština Palilula i Medijana. Bojana (35) i Ivan (32) Žiha iz Niša i pored toga što boluju od multiple skleroze, odlučili su se za potomstvo i od pre dva meseca u njihovoj kući u ulici Radoja Dakića br 35, čuje se plač male Milice. Baš na Đurđevdan carskim rezom mama Bojana je rodila malu Milicu. I to sve ne bi bilo tako neobično da se tata Ivan i mama Bojana na ovaj korak nisu odlučili i pored toga što boluju od multipleskleroze već više od desetak godina.

Mama Bojana je, mada o tome nerado priča, rizikovala i svoj život da bi ispunila san o kome je tako dugo sanjala. Prema rečima bake Ljilje Stanković, Bojanine mame, još u osnovnoj školi je Bojana smislila iimena za svoje bebe. Već tada je znala da će se devojčica zvati Milica. A beba u porodici Žiha je i razlog dolaska Vladimira Pešića pomoćnika ministra za rad i socijalnu politiku, koji je juče posetio malu Milicu i njene roditelje. A kako to biva, u porodicu koja je dobila prinovu stiglo je i puno poklona od resornog ministarstva. Zajedno sa pomoćnikom ministra porodicu Žiha posetili su i predstavnici Udruženja obolelih od multiple skleroze u Nišu, ali i predstavnici gradskih opština Medijana i Palilula.

Poseta porodici Žiha je deo akcije koju Ministarstvo za rad i socijalnu politiku realizuje na teritoriji cele Srbije i koja traje već godinu ipo dana rekao je pomoćnik ministra Vladimir Pešić. Ovo je već druga poseta Nišu za godinu dana i presrećan sam zbog toga. Inače, Ministarstvo za rad i socijalnu politiku ovim akcijama želi da podrži mlade parove sa invaliditetom u njihovoj odluci da dobiju potomstvo i tako postanu porodica. Oni, kao i svi ostali mladi ljudi u zemlji imaju pravo da žive kvalitetnijim životom a to znači i da im se omogući da uživaju u svojim naslednicima. Važni su i pokloni koji im se ovom prilikom daruju jer znamo kako je kada se rodi beba. To je veliki udar na kućni budžet pa smo želeli da i tu malo pomognemo.
Porodici Žiha je pomoć i te kako dobrodošla jer Bojana i Ivan žive od svojh invalidskih penzija koje mesečno iznose po 12.000 dinara. Ali, ne žale se previše zbog toga. Njihove misli poslednja dva meseca zaokuplja jedino Milica. Prosto se utrkuju ko će pre do nje. Za njih je ona, kažu, pečat njihove ljubavi, a i rodila se na lep dan Đurđevdan. Bojana i ja se poznajemo malo duže, ali smo zajedno tek tri godine, priča Ivan. Ja sam, inače, iz Sombora, a Bojanu sam sreo zahvaljujući saradnji naših udruženja. Malo smo mi dolazili ovde, malo oni tamo kod nas. Tako je sve počelo, a evo završilo se ovako. Prosto sam srećan zbog Milice. Kada malo poraste, vodiću je u ribolov i naučiću je da pravi vojvođanski gulaš.

Mama Bojana je već sada pokušala da je nauči da jede tačno u određeno vreme, ali kaže da ne ide baš najbolje jer je Milica, ipak, nemetnula svoj ritam života. Ni jedne jedine sekunde se nisam dvoumila kada sam odlučila da rodim Milicu, mada sam znala da može biti i problema priča Bojana. Znali smo da želimo dete i tako je i bilo. Sada smo presrećni. A da li će porodica Žiha postati bogatija za još jednu prinovu, pokazaće vreme. Za sada svu pažnju poklanjaju maloj Milici.  

Prema rečima Vesele Stojković iz Udruženja obolelih od multipleskleroze, u Nšu ima oko dvadesetak bračnih parova koji su sa invaliditetom. Udruženje podržava sve te ljude i njihovu odluku da imaju potomstvo kaže Vesela Stojković. Imamo i jednu porodicu sa blizancima. Posebno se mlađi članovi našeg udruženja odlučuju za porodični život i to je siguran znak da je u tom pogledu nešto krenulo nabolje. Bojana i Ivan Žiha su u još nečemu pokazali izuzetnu hrabrost i ljubav prema svojoj Milici. Na porađaju koji je obavljen na niškoj Ginekološkoakušerskoj klinici uzete su matične ćelije. Uradila sam to iz predostrožnosti i straha ma koliko da su me lekari ubeđivali da bolest sa kojom se suprug i ja nosimo nije nasledna kaže Bojana. Ovako smo sigurniji, a matične ćelije se čuvaju narednih 20 godina u jednoj nemačkoj banci matičnih ćelija. Nakon toga Milica će sama odlučiti, kao donor, da li želi ili ne da se čuvanje nastavi. Ono što je bilo na nama, mi smo uradili. Podršku zbog svoje odluke oni su, kao i njima slične porodice u Srbiji, dobili i od Ministarstva rada i socijalne politike.